Ponedeljak, Januar 24, 2011
Napisao mi je
Neko ga je kidao iznutra, bio je siguran u to. Svi njegovi organi, verovao je, bili su na nekom drugom mestu. Tudjem. Vest koju je tog dana dobio potresla ga je. Odista. Cuo je da vise nije njegova. Iskreno, nije bila mesecima. Ali isto tako, tada nije bila nicija. Sada, nakon toliko vremena, necija je. A on, samo svoj. Svoj i ranjen. Plakao bi, ma jecao, na glas, samo da ga ima. Ostao je nem.Dugo. Reci kojima bi odgovorio na vest, nije pronasao. Sve je pretrpeo cutke. Verovao je tako niko nece shvatiti koliko ljubavi u njemu jos zapravo ima. Nekoliko dana, cak i nedelja, mislio je o njoj. O proslom vremenu, u kojem su postojali Oni. O onim danima gde nije bio On i samo On. Fali mu sve to. Priznace sad, bez imalo srama. Jednostavno, zavrsilo se. Ide dalje, ili, bar misli da ide. Vecina mi kaze da tapka u mestu. Ja ne znam. Dugo ga nisam videla. Sve sto sam vam rekla on mi je napisao u pismu. Morao je pisati jer kaze, osecanja koja se nemaju kome dati, jedino, zapisana na pravom papiru, mogu imati neko znacenje. Ili bar, potrajati malo. Pisao mi je kasnije kako je srecan. Ne zbog nje. Naravno. Sto se tice toga, priznao je kako bi voleo da je i ona samo svoja. Bio je sebican i to je priznavao. No, ko nije pomalo ili sasvim takav!? Srecan je bio jer je umeo nastaviti dalje. Kazao je kako se posvetio svom pisanju i da ga jos jedino to, od srca, ume nasmejati. Pohvalio je svoj rad, hvalili su ga i drugi. A i kako ne bi!? Oduvek je bio umetnicka dusa sa bezbroj reci u glavi, koje su samo cekala da ih negde uredno smesti. Da od njih nacini nesto, da nikad ne dopusti da leze, eto tako, na gomili samo. Reci su bile sve sto on jeste. Bile su tu da ih izgovori, precuti ili napise. I kako god bi ih upotrebio, one su uvek znacile. Pisao je kako danima ne spava jer je upoznao jednu novu damu. Stopala bi joj ljubio, kaze, da moze. Upotrebio je najlepse reci kako bi mi docarao sta ta dama budi u njemu. Najpre, zivotinju, rekla bih. Pisao je, zatim, kako svako jutro ispija svoju nes kafu i misli o njoj, meni, recima…Kaze da su ti trenuci najbitniji. Da su oni najcistiji. Zatim, kako i dalje, sa vremena na vreme voli otici na nasu klupu. Secanja koja ga tamo docekaju, tvrdi, najbolja su. Najnaivinija u ovo lukavo doba. Pisao je, zaista jeste. Uvek dugo. O svemu. Svima. Pisao je,jer, to je najbolje znao. Neko ga je kidao iznutra. Jeste. Kaze da je svako premestanje organa, osetio. Video, kao da mu se tu, pred ocima odigralo. Trgalo ga je. Secanje. Trgala ga je. Ljubomora. Zelja. Strast. Osetio je sve, jeste. I pisao mi o tome, dugo
