Ponedeljak, Januar 24, 2011
Kamen
I da je drugacije, valjalo ne bi. Ne bi, ne. I da se sad ne mucimo, valjalo ne bi. Nikako. Mi moramo biti ovakvi da bismo jednom bili sasvim bolji. Sjaniji. A mi, mi se sad ne znamo snaci... Gorcinu osecas, jel? Da, i ja. Ti kazes kako ovo sad ne valja. Kako nista nije kako si zeleo, nesvesan da mozes sve promeniti. Da ovo sada moze postati ono sada koje zelis uzeti za sebe. I uzmi ga! Uzmi! Ti kazes kako se o Onome ne treba pricati. Nema smisla. Nema niceg. I ako smo nista zapravo mi, trpi, eto ti sada koje ne zelis. Zasluzeno! Dani idu, i povratak im je nemoguc. Sreda,cetvrtak i petal su bili tada, takvi se vise nece ponoviti. A u njima se svasta moglo ciniti. Ipak,nije. Ipak,nista. Ti pricas nacinom kojiim nista ne otkrivas. Sakrio se ispod ogromnog stita i ne osecas. I neces,ako tako nastavis. Ukoliko ti stit bude pred grudima, ostaces nevazan. Samo jos jedan hladni kamen...u svetu kojem ne pripada. I da je drugacije,valjalo ne bi. Ne bi, ne. Sad se mucimo, i treba tako. Muciti se isplati. Skini stit sa sebe. Kamenje niko ne voli.
